|
Odmah posle obezbeđenja
cisterni sa vodom druga alternativa za snabdevanje pijaćom vodom koju
osmišljavaju krizni štabovi po opštinama su postojeći bunari ili izvori
locirani na javnim površinama naselja.
Na
starim bunarima se instaliraju ručne pumpe i vrše se fizičko – hemijske
i mikrobiološke analize bunarske vode. Ukoliko bunar odgovara
mikrobiološki po kvalitetu vode, a uz to ne sadrži višak elementa zbog
čijeg je prisustva u povećanoj koncentraciji zabranjena za piće
vodovodna voda, isti se proglašava ispravnim i preporučuje stanovništvu
za korišćenje. Ovo se, na žalost, često dešava uprkos činjenici da je
fizičko-hemijski kvalitet bunarske vode i dalje ne odgovarajući po
ostalim parametrima
Pozitivni efekti:
Vrlo mala investicija
Stalna kontrola higijenske, a posebno mikrobiološke
ispravnosti
Negativni
efekti:
Voda sa uličnih
bunara nije higijenski ispravna, već samo neznatno boljeg kvaliteta od vodovodne.
Bunari nemaju
propisanu zaštitnu zonu i velika je verovatnoća zagađenja izvorišta.
Povratak u
prošlost kada nije bilo vodovodne mreže.
Građani su i u
ovom slučaju lično odgovorni za čistoću balona ili flaša u koje sipaju bunarsku
vodu.
|
